You are here:

KOROZIJA U AUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI

TOKOM 20. VEKA, PRIRODA OKRUŽENJA AUTOMOBILA SE DRAMATIČNO PROMENILA. KAO REZULTAT OVIH ROMENA, KOROZIVNOST AUTOMOBILSKOG OKRUŽENJA JE PORASLA.

Automobili, autobusi i kamioni rđaju, neki brže od ostalih, jer su izloženi prirodnim elementima svaki put kada su u pokretu i u većini slučajeva i kada su parkirani. Veliki napredak je učinjen u anti-korozivnim tretmanima u poslednjih 20 godina, ali ipak, problem ostaje.

Važnost šasije i školjke

Šasija predstavlja strukturu koja nosi teret skoro svih privatnih vozila, kao i većini pikapova i minibusova. Šasija mora biti lagana, kako bi vozilo imalo dobre performanse i štedelo gorivo. Mora biti jaka da apsorbuje obe, statičke i dinamičke sile bez deformacija. Mora da pruži veliki i neopterećeni unutrašnji prostor, kako bi maksimizirala komfor putnika i korisnu nosivost. Mora imati prednje i zadnje deformacione zone i jak centralni deo zbog bezbednosti u slučaju sudara.

Sve gore navedeno, zajedno sa ekonomskom računicom, nameće da šasija mora biti napravljena od čelika i imati komplikovanu strukturu sa mnogo konstruktivnih delova.

Kako korozija napada šasiju?

Kratak odgovor: odozgore, odozdole i iznutra.

Odozdole: Vozila koja su obično parkirana napolju su stalno izložena kiši i rosi, koji formiraju vlažni površinski sloj, koji na kraju spere anti-korozivni zaštitni film. Tako, kiša i često rosa, prte svoj put kroz nesavršene zaptivače, u unutrašnjost. Dodatno, svaki niklovani ukras čini parazitsku galvansku ćeliju u odnosu na čeličnu šasiju/karoseriju, koja sa kišnicom (uz dodatak prašine) funkcioniše kao elektrolit. Ovo izaziva galvansku koroziju.

Odozdole: Udarci kamenčića u donji deo šasije/karoserije oštećuju zaštitni anti-korozivni film. Blato, šljunak, bljuzgavica i sneg (i kada se upotrebljava, so protiv leda) su raspršeni u svaki ugao i pukotinu često komplikovane donje konstrukcije i tamo se skupljaju. Akomulirani prašina i šljunak deluju kao sunđer, održavajući donju površinu metala vlažnom, još dugo nakon prestanka lošeg vremena – i vremenom će zapušiti odvodne kanale, pogoršavajući situaciju. Čak i prašina sakupljena po suvom vremenu će se pretvoriti u vlažni sunđer čim dođe do vlažnog vremena.

Posebno kritične zone su spone i ulubljenja za amortizere i ostale mehaničke komponente.

Iznutra:  Zajedno sa karoserijom, šasija predstavlja veoma složenu konstrukciju. Kao pto je gore naznačeno, voda i prljavštine imaju mnogo ulaza u unutrašnju strukturu. Često nevidljive, prljavštine se skupljaju tamo godinama, ponašajući se kao sunđer svaki put kada su izložene vlazi. Naravno, vlažni sunđer na čeličnoj ploči će vremenom napasti zaštitne slojeve i počeće da oksidira i sam čelik. Kondenzacija se takođe deponuje na unutrašnje površine, bilo da je zbog naglog pada spoljne temperature za vlažnog vremena (npr. u predvečerje), ili kao posledica upotrebe klimatizacije u kabini, posebno za vreme toplog, vlažnog vremena – gde se ambijentna vlaga kondenzuje na hlađene čelične površine.

Drugi način ulaska vode u unutrašnjost je tamo gde je korozija već načela, ispod gumenih zaptivača prozora i vrata. Ovi zaptivači su pomereni sa svog mesta korodiranjem čelika i omogućuju ulazak kišnice. Potopljeni prostor za noge i natopljeni tepih u bagažniku su tipični simptomi.

Poslednjih godina, učinjen je veliki napredak u tehnikama zaštite od korozije (odprilike od 1990.). Sve do 1980. karoserije su pravljene od hladno valjanog čelika, koji je bio pripremljen i ofarban. Od 1990. nadalje, prozvođači čelika su uveli stalne linije elektro i visokotemperaturne galvanizacije sa kojih je silazio obostrano galvanizovan čelik za proizvodnju automobila i lakih pikapova. Ovo je dovelo do značajnog poboljšanja u odnosu na koroziju, ali još ne eliminiše problem, pošto se na kraju zaštitna galvanizacija izjede, otkrivajući čelik koroziji. Takođe, ukoliko je vozilo učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi, nezaštićeni čelik će neizostavno biti izložen, vodeći ka koroziji.

Koji drugi delovi motornih vozila su žrtve korozije?

Osim šasije/karoserije, komponente vešanja su izložene blatu, šljunku, bljuzgavici, snegu (i soli na putevima, gde se upotrebljava) kojima su izložene prskanjem sa puta odozdole.

Izduvni sistem korodira zbog pare koju izbacuje motor u hladnom vlažnom vremenu. Ukoliko ne dostigne visoku temperature tokom rada, ova vodena para se kondenzuje na unutrašnjim površinama, uzrokujući koroziju.

Posledice po bezbednost

Kao što je gore navedeno, šasija je glavni konstruktivni element (za automobile, pikapove i minibuseve). Što manje suvišnog metala se utroši u trci za prostranom, jakom a laganom konstrukcijom –  metode kompjuterskog dizajna optimizuju strukturu kako bi postigli ovaj cilj. Tako, u nedostatku viška metala, i najmanja ozbiljna korozija značajno slabi konstrukciju vozila i, samim tim, kompromituje sigurnost.

Cena korozije

Prema NACE publikaciji “Corrosion Costs and Preventive Strategies in the United States – publication no. FHWA-RD-01-156”, koju je izdala Saobraćajna administracija SAD – U.S. Federal Highway Administration (FHWA) 2002. godine, direktna cena korozije ze sektor motornih vozila u SAD je procenjena na $23.4 milijarde, od kojih $14.46 milijarde je otišlo na pad vrednosti vozila zbog korozije, $6.45 milijarde ze opravke i održavanje vezano za koroziju i $2.56 milijarde  za dodatne fabričke troškove vezane za zaštitu od korozije i materijale.

Saznajte više o našim proizvodima.