You are here:

KOROZIJA POLJOPRIVREDNE OPREME

DANAS SE U POLJOPRIVREDI UPOTREBLJAVA RAZNOLIKA I SLOŽENA OPREMA, ZAJEDNO SA HEMIJSKIM I BIOLOŠKIM MATERIJAMA KOJE SU ČESTO KOROZIVNE. PO PRIRIDI, VEĆINA POLJOPRIVREDNIH RADOVA SE OBAVLJA NAPOLJU, IZLOŽENIH VREMENSKIM NEPOGODAMA.

Sve ovo čini koroziju jednim od ključnih problema u poljoprivredi, čak i ako joj se često ne pridaje važnost koju zaslužuje.

Kako korozija utiče na poljoprivrednu proizvodnju?

Poljoprivredna hemijska i biološka sredstva

Đubriva – neka đubriva imaju veoma korodirajuće sastavne elemente, kao što su amonijak, vodonik-sulfid ili hloridi (uključujući kalijum ili ammonium hloride).

Silaža – je visoko vlažna fermentirana biljna masa koja se upotrebljava za hranu preživara. Ona fermentira oko dve nedelje nakon skladištenja u silose. U tom procesu oslobađa korozivnu tečnost koja sadrži nitrite.

Herbicidi i pesticidi – često sadrže tečnosti koje sadrže baker. Na primer “Bordo mešavina” je napravljena od baker-sulfata vode i kreča, koji napadaju aluminijum i cink,  erodirajući zaštitni galvanski sloj sa opreme i konstrukcija od galvanizovanog čelika.

Stajska đubriva – Stajsko đubrivo može biti mešavina životinjskog izmeta i urina ili  kompostirano sa slamom I ostalim otpacima. One imaju korozivan sastav, kao što su urinska kiselina, amonijak, amoniumske soli i prirodno izbačen hlorid.

Konstrukcije

Poljoprivreda upotrebljava u velikoj meri čelične konstrukcije, zidove i pregrade od metalnog lima. Kao što je napomenuto, mnogo supstanci koje poljoprivreda upotrebljava su korozivne. Takođe i priroda uzima svoj danak, posebno u predelima blizu mora ili sa visokom ambijentnom vlagom. Kondenzacija je večiti problem u vlažnim klimama koje imaju velika temperaturne razlike između dana i noći.

Većina upotrebljenog čelika je galvanizovana. I pored toga, korozivne materije, bilo slane ili kisele, erodiraju galvanski omotač, izlažući ogoljeni čelik koroziji. Na primer u kontinentalnim seoskim regionima, galvanizovana čelična konstrukcija može trajati preko 30 godina bez preventivne zaštite, dok u vlažnim i/ili zagađenom okruženju traju između 5 i 10 godina.

Dodatno, određena zemljišta (zemljišta i močvare bogate sulfatima i hloridima) napadaju temelje objekata.

Silose oštećuju organske kiseline – Veoma kiselo i korozivno okruženje dominira u silosima koji sadrže kukuruznu silažu, koja brzo fermentira, ispuštajući kiseline sa tipičnom koncentracijom jedinjenja sa 2% mlečne kiseline, 0.5% sirćetne kiseline i veoma nizak pH – 3.6.

Mašine i oprema

Poljoprivredna aktivnost je sezonska, upotrebljavajući razne mašine u raznim sezonama. Mašine se skladištene ponekad mesecima tokom kojih nisu u upotrebi – posebno tokom dugih i hladnih zima. Ako nisu detaljno očišćene pre skladištenja, ostaci materija koje su nosile će zasigurno tokom meseci uzrokovati koroziju.

Mašine koje prevoze hemikalije su najosetljivije na koroziju, posebno one koje nose organska i veštačka đubriva koja su, kao što je rečeno, visoko korozivna.

Prostori sa lošom drenažom i unutrašnje strukture mašina, gde se talože hemikalije, prljavština i vlaga su posebno osetljivi na koroziju. Visoka vlaga (vodeći ka kondenzaciji) i loša prozračenost hangara gde su mašine smeštene van sezone ubrzavaju process korodiranja, ponekad značajno.

Koji su delovi mašina najosetljiviji na koroziju? Unutrašnje površine metalnih kontejnera i cevovodi koji sadrže korozivne materije, preklapajući spojevi, varovi i bilo kakve pukotine, kao i pokretni delovi, kao na primer noževi, viljuške, ležišta za lance, šarke.

Koje su posledice korozije u poljoprivredi?

Korozija smanjuje debljinu metalnih konstrukcija, što dovodi do gubitka mehaničke jačine i rizika od konstruktivnog loma – uz povećani rizik od povreda ljudi ili životinja i/ili materijalnih gubitaka.

Pukotine koje prouzrokuje korozija dovode do zagađenja stranim materijama tečnosti spremljenih u kontejnere, ili protičućih kroz cevovode.

Pukotine takođe uzrokuju gubitke, i samim tim, štete okolnoj opremi, životinjama i/ili okruženju.

Pumpe i ventili trpe oštećenja kao posledicu uticaja korozivnih materija sadržanih u tečnostima sa kojima su u kontaktu.

Koliko korozija košta poljoprivredu?

Prema Službi poljoprivredne statistike SAD, oko 1.9 miliona poljoprivrednih dobara funkcioniše u SAD i vrednost mašina i opreme je procenjena na $15 milijardi godišnje (podaci iz 1997.). Konstatovano je da su dva glavna razloga za promenu mašina i opreme  zamena za savremeniji model i zamena slomljene i/ili korodirane opreme.

Prema publikaciji NACE  “Korozija i njena prevencija u SAD – publication no. FHWA-RD-01-156”, publikovanu od strane Federalne administracije saobraćaja (FHWA) 2002. godine:
Cena korozije u poljoprivredi SAD je procenjena na $1.1 milijarde, bazirano na pretpostavci da cena korozije predstavlja 5% do 10% od vrednosti novog materijala.

Saznajte više o našim proizvodima.